Iako Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji (”Službeni glasnik RS”, br. 53/95, 23/01-SUS, 20/09+, 55/13-US, 1’6/16- autenično tumačenje) nije usvojen, organi lokalne samouprave koji vode postupak eksproprijacije, neke odredbe koje su planirane ovim zakonom, primenjuju kao da jeste usvojen.
Konkretno, pomenutim neusvojenim predlogom za izmenu Zakona, predloženo je se članu 43. Zakona koji da glasi:
,,Naknada za eksproprisanu stambenu zgradu, stan ili poslovnu prostoriju određuje se prema tržišnoj ceni nepokretnost”
Dodaje stav 2. koji glasi: ,,Kada je predmet eksproprijacije zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu za koji nije okončan postupak ozakonjenja, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta”
Pojam ”građevinske vrednosti” ne postoji u važećem Zakonu o eksproprijaciji, već isključivo tržišna vrednost nepokretnosti, tako da organi uprave pred kojima se vode postupci eksproprijacije, dostavljaju ponude sopstvenicima eksproprisane nepokretnosti na osnovu procene građevinske, a ne tržišne cene nepokretnosti, pa se tako, konkretno vlasnicima eksproprisane nepokretnosti u Vinogradskoj ulici u Novom Beogradu koje se ekproprišu za potrebe izgradnje deonice auto-puta Miloš Veliki, deonica Surčin-Novi Beograd, nudi iznos od u proseku 600 EUR/m2 stambenog objekta.
Građevinska vrednost objekta je ista na Dedinju u Beogradu i u , na primer Leskovcu. Šta to znači u praksi? Vlasnik kuće u Beogradu kome se ekspropriše katastarska parcela na kojoj je objekat izgrađen moći će za iznos koji mu nude kao građevinsku vrednost nepokretnosti da kupi nepokretnost identične površine možda u unutrašnjosti Srbije, ali ne i u obližnjoj lokaciji na kojoj se nepokretnost nalazila, što je potpuno u suprotnosti za Ustavom i Zakonom. Takvi građani, postaju bukvalno beskućnici, samo iz razloga što im, ne njihovom greškom, nije ozakonjen objekat.
Nelegalno izgrađeni objekti, a koji ispunjavaju uslove za ozakonjenje (shodno Zakonu o ozakonjenju i Zakonu o planiranju i izgradnji) ne mogu se rušiti dok se njihov zahtev za ozakonjenje ne reši, pa se stoga ne mogu rušiti ni zbog javnog interesa ukoliko im se ne isplati isključivo tržišna vrednost objekta. U konkretnom slučaju u Vinogradskoj ulici u Novom Beogradu, to su objekti koji se tu nalaze preko sto godina, a koji su iz razloga što su adaptirani ili dograđeni u postupku ozakonjenja. Svi vlasnici ovih objekata uredno plaćaju porez na imovinu i druge dažbine koje terete predmetne objekte.
Druga odredba Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji (”Službeni glasnik RS”, br. 53/95, 23/01-SUS, 20/09+, 55/13-US, 1’6/16- autenično tumačenje) koja nije usvojena, a primenjuje se, a čija primena nije toliko problematična, ali svakako nije u skladu sa važećim zakonom je član 29. Zakona o eksproprijaciji. Naime ovim neusvojenim predlogom predviđeno je da dosadašnji stav 5. člana 29. postaje stav 8. menja se i glasi:
,,Kada se tokom postupka eksproprijacije utvrdi da je sopstvenik nepokretnosti koji je upisan u katastar nepokretnosti preminuo, a nije sproveo postupak raspravljanja zaostavtine iza njegove smrti, odnosno ako se vodi postupak utvrđivanja na predmetnoj nepokretnosti, organ koji vodi postupak može postaviti privremenog zastupnika koji bi istupao u postupku eksproprijacije u ime i za račun potencijalnih naslednika, odnosno sukcesora sve do pojave istih, kao i u ostalim slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje opšti upravi postupak”
Ovako postupanje organa lokalne samouprave koji sprovodi postupak eksproprijacije je potpuno protivzakonito i može da dovede do ozbiljnih povreda prava budućih vlasnika eksproprisanih nepokretnosti, ukoliko bi ti privremeni zastupnici u postupku eksproprijacije postupili suprotno njihovoj volji.
U postupcima u kojima kao punomoćnik zastupam vlasnike eksproprisanih nepokretnosti u skorijoj praksi sam se susrela sa dva ovakva slučaja, a verujem da to nisu jedini postupci u kojima se protivzakonito postupa.